Jedna od mojih omiljenih priča iz Nvog zaveta je priča o talantima.
Punu verziju možete naći u Novom zavetu, Evanđelje po Mateju, 25. Poglavlje.
Talanti su u ono vreme predstavljali novac, i to popriličnu sumu. U nekim drugim prevodima jedan talant je vredeo kao kesa zlata.
Naime, gospodar je svojim slugama dao određeni broj talanata i zadatak da trguju s njima dok se on ne vrati s puta.
Dvojica su umnožili svoje talante, a jedan je iz straha svoj zakopao.
Kad se gospodar vratio nagradio je one sluge koji su umnožili svoje talante, a onog koji je svoj zakopao je kaznio i oduzeo mu i taj jedan koji je imao.
I nakon njegovog opravdavanja zašto je odlučiio da zakopa svoj talenat, gospodar mu odgovara:
“Uzmite od njega taj talant i podajte onom koji ima deset talanata; jer svaki koji ima daće mu se i obilovaće, a ko nema, i ono što ima uzeće se od njega. A nekorisnog slugu bacite u krajnju tamu; tamo će biti plač i škrgut zuba.”
Ovde mi je nekoliko stvari jako zanimljivo.
Prvo, da je svako dobio talante po svojoj sposobnosti. I ako imate više sposobnosti, dobićete i više talanata, ali će se od vas više i očekivati. Ne da zakopate svoje blago, nego da ga razmenjujete sa drugima i umnožavate.
Ako to uradite, dobićete još puno više darova i uticaja.
Nešto što mi se u prvi mah učinilo nepravednim jeste da od plašljivog sluge gospodar uzima taj jedan talant i daje onome koji ima deset. Ovaj princip je bio u potpnoj suprotnosti sa onim što sam ja verovala o jednakosti i o tome da, što se više uklopimo to smo uspešniji. Međutim, duhovni principi su drugačiji od naših.
Onome ko je sposoban i ko ume da upravlja sa određenom količinom darova sledi još više darova, neke i sam stekne, a neke dobije.
Onaj ko je nekompetentan izgubi i ono što ima.
I poslednje je kazna sluge, koji će biti bačen u tamu gde će biti plač i škrgut zuba. Tek ovo mi je delovalo jako nepravedno i nefer. Međutim, radeći psihoterapiju sa ljudima koji su se zbog straha od osude ili neuspeha povukli i odustali od toga da razvijaju svje darove shvatila sam da mnogi od njih razviju depresivne simptome i da ih opisuju baš kao tamu i nemoć.
Iako se priča ovde završava, za nas može tek da počne. Ako već razvijamo svoje darove i talente, da se zapitamo na koje načine ih možemo dodatno razviti.
Ako smo zakopali svoj talenat, ovo je motivacija da ga izvadimo iz zemlje, očistimo i počnemo da radimo nešto s njim, što će doneti korist i nama i drugima.
I najvažnije, da ono što smatramo kao skromnost (“ne mislim ja da sam nešto posebno, ne želim da se ističem, ne bih da drugima bude neprijatno…”) u stvari nije skromnost nego strah.
I da delovanje iz pozicije straha nije donelo ništa dobro ni nama ni drugima.
Razmislite o tome kako želite da živite. I preuzmite odgovornost za svoju odluku.
