U tradicionalnoj hrišćanskoj duhovnosti često se telo doživljava kao grešno i nešto protiv čega se treba boriti.

Koliko sam istraživala, to uverenje je iz grčke filozofije imalo upliv u hrišćanstvo i nije originalna hrišćanska ideja.

Kad zanemarimo telo, ono nam odgovara na ne baš prijatne načine, kroz bol, poremećaje i bolesti.

Svi naši doživljaji se beleže u našem telu. Sve što smo ikada doživeli ostaje zapisano u našim genima i organima.

Traume koje smo doživeli mi ili naši preci ostaju zabeležene i ispoljavaju se kroz razne poremećaje.

Srećem brojne produhovljene ljude koji imaju razne psihosomatske i autoimune bolesti i to mi je dugo bila misterija. Uprkos molitvama i meditacijama, i dalje im se ponavljaju iste tegobe ili bolesti.

Shvatila sam kasnije da se oni plaše impulsa iz svog tela jer ponekad ti impulsi ne deluju u skladu sa duhovnim principima, bez obzira da li su seksualni, agresivni ili “sebični”.

S druge strane, Bog u kojeg veruju se rodio u telu.

Prvo čudo koje je uradio jeste da je na svadbi pretvorio vodu u vino. Ne vino u vodu, nego vodu u vino!

Isceljivao je bolesne dodirom.

Svoje božanstvo je dokazao tako što se iz mrtvih vratio u telo. Ne kao duh ili vizija, nego u telu.

Naše telo nam šalje impulse i signale o tome šta mu je potrebno.

Od onih osnovnih – da nam se ide u toalet, da smo gladni, žedni, umorni, da želimo seksualni kontakt… Ako ignorišemo ove osnovne impulse, naše telo počinje da gubi svoju funkcionalnost i počinje da se razboljeva.

Osim toga, naše telo će nam signalizirati kada smo u opasnosti, kada smo ugroženi i kada je vreme za akciju.

Još jedan način na koji nam telo govori jeste osećaj iz stomaka (gut feeling). Kad radimo nešto što je u suprotnosti sa nama, imamo osećaj grča u stomaku, nervoze i uznemirenosti.

Jedan od prvih koraka koji radim sa klijentima jeste da ih ohrabrim da prate svoj osećaj iz stomaka. Ne trenutnu nervozu ili leptiriće, već onaj dublji osećaj mira ili nemira kada treba da donesu neku važnu odluku.

Kad ljudi kažu da su imali viziju ili čuli glas intuicije, ovaj osećaj iz stomaka (osećaj mira ili nemira) može da bude test da li je to što osećaju autentično ili manifestacija naših želja ili strahova.

Kada pratimo svoj put i poziv imamo osećaj dubokog mira i sigurnosti, čak i kad okolnosti govore suprotno.

Kad god sam ignorisala taj osećaj i uradila ono što sam mislila da je ispravno nije se dobro završilo. Isto tako, kad sam ispratila taj osećaj, ma koliko delovao pogrešno u tom trenutku, ispostavilo se da je bila dobra odluka.

Da bi došli ponovo do zdravog kontakta sa telom, počnite od jednostavnih impulsa, da jedete kad i koliko ste gladni, da odmorite kada ste umorni, da idete u toalet onda kada vam se ide.

Vaše telo će početi da reaguje i imaćete više informacija o tome šta je to ka čemu se krećete i kuda idete.

 

Prijavite se za inspiraciju, tekstove i obaveštenja.



Categories: Uncategorized