Strah od odgovornosti je jedan od češćih strahova sa kojima sam se susrela u psihoterapijskom radu.

Da bismo odrasli potrebni su nam ljudi koji će brinuti o nama. Najčešće su to roditelji, ali kad roditelji nisu u mogućnosti neko drugi preuzme tu ulogu.

Oni koji nas odgajaju imaju svoj pogled na život i na ono što je važno i pravila koja treba da poštujemo.

Vremenom usvajamo ta pravila i norme i tako postaju naš unutrašnji kompas spram kojeg procenjujemo naše odluke i postupke.

Dva su najčešća problema u vezi sa ovim

  1. Ako su zahtevi nerealni, u smislu: vrediš samo ako ispuniš određeni uslov, sve što radiš mora biti savršeno, dobar/dobra si samo ako si poslušan i tako dalje. Lista nerealnih očekivanja je beskrajna.
  2. Ako naše lične vrednosti i vrednosti naših roditelja nisu u skladu. Ako neko odstupa po svojim talentima, željama ili ambicijama od onoga što je porodična vrednost, ta osoba često doživljava omalovažavanje svojih izbora i razne neprijatnosti u vezi sa tim. Uporedo s tim raste pritisak na osobu da se uklopi i mnogi pokleknu pod tim pritiskom, pristajući na nešto što im u suštini ne odgovara.

Tako dolazimo do straha od odgovornosti.

Odgovornost izjednačavamo sa nerealnim zahtevima ili zahtevima koji su u neskladu sa našim autentičnim bićem i potpuno je normalno da to ne želimo i da bežimo od toga.

Kad se uskladimo sami sa sobom i sa Božjim planom za naš život, onda nam odgovornost nije opterećenje nego deo iskustva ljubavi.

Zbunjivale su me dugo Hristove reči:

“Dođite meni svi koji ste umorni i opterećeni i ja ću vas rasteretiti. Uzmite na sebe moj jaram, jer je moj jaram blag i moje breme je lako.”

Kad prihvatimo sebe onakvi kakvi jesmo i kada se ponovo povežemo sa Bogom u ljubavi, onda imamo odgovornost spram onoga što Bog traži od nas.

A to je puno manje od onoga što drugi zahtevaju i onoga što mi zahtevamo sami od sebe.

Od nas se očekuje da ljubav koju dobijamo primimo sa zahvalnošću, dajemo dalje i da služimo drugima u onome što su naši talenti i naša snaga. Kad delujemo iz te pozicije, naše breme zaista postaje lako i odgovornost postaje deo našeg puta.

 

Prijavite se za inspiraciju, tekstove i obaveštenja.