“Od svakog kome je mnogo dano tražiće se mnogo, i kome je mnogo povereno, od njega će se više zahtevati.”
Evanđelje po Luki
Toliko često radim sa ljudima koji su natprosečno inteligentni ili natprosečno nadareni za neku određenu oblast, a koji za sebe ne misle da su nešto posebno, da sam ovu temu krenula da istražujem.
U početku sam tražila znakove porodične patologije, zabrane na vrednost, ali se dešavalo da nema događaja u porodici koji bi opravdali ovakva uverenja.
Vremenom se iskristalisalo nešto drugo – kulturološka patologija. I verujem da je većina, ako ne i svi koji ovde živimo osećamo na svojoj koži.
Najčešće čujem da ljudi “nisu želeli da se ističu” i kažu to sa osećanjem stida što im je takva neka ideja i pala na pamet.
Dalje često čujem da nisu za sebe mislili da su nešto posebno. I da nisu hteli da odudaraju od većine.
A često čujem i da su bili ismevani kad bi se odvažili da prate svoj unutrašnji dar.
I u jednom trenutku, u toku seanse sa jednom izuzetnom osobom shvatim da je to posledica iskrivljenog uverenja iz komunizma i socijalizma da smo svi jednaki i da treba da budemo jednaki.
A ništa nije u većem neskladu sa duhovnim principima od tog uverenja.
Bog nam je dao darove da bi njima služili Njemu i drugima. I nije stvorio dve iste osobe, nikada.
Pozvani smo da živimo u skladu sa svojim darovima da bi mogli ispuniti svoj zadatak dok smo ovde.
I nije toliko bitno da li je taj dar vezan za umetnost, duhovnost, biznis, pomaganje drugima ili nauku.
Svako od nas ima jedinstveni set darova i osobina koje niko drugi nema.
Svako je jedinstven.
Koliko bi samo bilo manje depresivnih i anksioznih poremećaja da smo od rođenja bili ohrabrivani da razvijamo svoje talente i darove.
Koliko više radosnih i srećnih života.
Pišem ovaj tekst u vreme praznika, kada razmenjujemo darove jedni sa drugima.
Pravo je vreme da sa drugima razmenite i unutrašnje darove. Da doprinesete na jedinstven način.
Iako možda mislite da su vam pokradeni darovi, da je kasno i da ste promašili svoj poziv, grešite.
Sve to je i dalje u vama.
Ne čeka pravo vreme, nego čeka vašu odluku da više nećete živeti ni dan “pokušavajući da se uklopite”.
Jer niste zbog toga ovde.
