“Živećete zato što ja živim”

Ev. po Jovanu

Ove reči je Hrist rekao tokom poslednje večere sa učenicima. Neposredno pred svoje hapšenje i raspeće. Obećanje života koji dobijamo je nešto što se po mom mišljenju ne može porediti ni sa jednim drugim obećanjem.

Nije obećao da ćemo preživljavati. Nije obećao da ćemo se mrcvariti. Nije obećao da ćemo čekati da prođe život. Ni da ćemo ići iz dana u dan eto tako.


Obećao je da ćemo živeti.

Pre nekoliko godina kad sam osetila da ne živim u potpunosti poželela sam da živim potpuno.

I zapitala se šta znači zaista živeti.

Putovati? Provoditi se? Ispunjavati sve svoje želje? Birati sigurnost? Ići u avanture?

Šta god sam od tih opcija zamislila nije mi dalo taj osećaj živosti koji sam tražila.

I dok sam sve to radila, i dalje je postojao jedan deo mene koji je osećao prazninu.

Onda sam se setila Hristovih reči “Ja sam put, istina i ŽIVOT.” Iako nisam u tom trenutku mogla u potpunosti to da prihvatim, nešto u meni se pokrenulo.

Kroz vreme, duhovni rast, molitvu i razgovore taj osećaj života i živosti je počeo da raste. 

Kako je rastao život, tako se smanjivao strah.

Sad već mogu da kažem da ne živim život napola, već punim srcem. 

I u radosti i u bolu.

Ne osećam više umrtvljenost, nego duboko živim i proživim sve ono što mi život donosi.

I puštam da me menja i da rastem.

 

Prijavite se za inspiraciju, tekstove i obaveštenja.



Categories: Uncategorized