“Sinovi moje majke naljutili su se na mene i postavili me da čuvam vinograd, ali svoj vinograd nisam čuvala.”

Pesma nad pesmama

Koliko puta vam se desilo da ste iz straha da će se neko naljutiti ili uvrediti pristali da uradite ono što ne želite?

Koliko puta ste spašavali druge da biste na kraju shvatili da ste ostali prazni i sami?

Koliko ste se puta odrekli svojih želja da biste pomogli drugima da ostvare svoje?

Svako od nas je dobio svoj “vinograd” za koji je zadužen i odgovoran.

Photo: Unsplash

U njemu su naši talenti, želje, snovi i sve ono što smo dobili.

Voditi računa o vinogradu, pre svega znači voditi računa o sebi i o tome da ispunimo svoj poziv.

To znači brinuti o sebi na takav način da možemo proizvesti plodove od kojih će i drugi imati koristi.

Ako vodimo računa samo o drugima i zanemarujemo svoj poziv i svoje želje, to dugoročno nikome ne donosi dobro.

Voditi računa o drugima i pri tome zanemariti sebe nije ni uzvišeno ni plemenito.

Naprotiv, kad istrošimo sve svoje resurse na druge, najčešće im više ni ne trebamo.

Puno puta sam u svojoj terapijskoj praksi čula ljude kako se na kraju ovakvih odnosa osećaju odbačeno i jadno.

U našoj kulturi ovome su naročito sklone žene. Iskrivljeni ideal supruge i majke je onaj u kojem se žena odriče svojih želja i zadovoljstava kako bi sačuvala porodicu.

Često po cenu dubokog nezadovoljstva, narušenog dostojanstva i ličnog zdravlja (i fizičkog i mentalnog).

Time što preuzimamo odgovornost za tuđa osećanja i obaveze, ni njima ne činimo dobro.

Na taj način i drugoj osobi uskraćujemo mogućnost da napravi nešto veliko i važno od sebe i svog života.

Vaši darovi su samo vaši i na svetu ne postoji drugi “vinograd” koji je isti kao vaš.

Čuvajte i negujte ono što ste dobili sa puno ljubavi i ono što vam je sa puno pažnje povereno.

 

Prijavite se za inspiraciju, tekstove i obaveštenja.